Zanimljivosti 👇

1) Šten15209042_916864725111003_1975977166_n-verte ima samo 28 zuba, dok odrasli pas ima 42.

2) I psi sanjaju. Tokom noći prolaze kroz tri faze sna i reaguju na snove tako što se trzaju i pomiču sve četiri šape.

3) Imaju posebnu membranu u očima koja im omogućava da vide u mraku.

4) Veliki psi imaju od 60 do 100 otkucaja srca u minuti, dok je kod malih vrsta imzeđu 100 i 140 otkucaja u minuti.

5) Psi mogu da osete kada dolazi kiša ili neko nevreme.

6) Psi imaju tri kapka – gornji, donji i treći koji održava vlagu oka.

7) Nije istina da psi vide samo crno – belo. Naučno je dokaz
ano da oni vide plavo, zelenkasto – žuto i razne nijanse sive pored crne i bele boje.

8) Ljudi najbolje čuju zvuk od 2000 Hz, dok je kod pasa to 8000 Hz.

9) Pas se oseća najsigurnije i najviše voli da spava u krevetu svog vlasnika.

10) Pseća inteligencija je na istom nivou kao mozak dvogodišnjeg deteta, to znači da mogu razumeti čak 200 reči i rešiti proste matematičke zadatke.

Advertisements

Zanimljivosti 👇

maca-vert

1 ) Mačke spavaju otprilike dve trećine dana. Što znači da je mačka stara 9 godina prespavala čak 6 godina, a bila budna samo 3.

2) Mačke ne jedu čokoladu zato što nemaju čulo ukusa za slatko.

3) Mačka ne voli da jede miševe, jedino zadovoljstvo u lovljenju miševa jeste sam lov. Vole da se dokazuju.

4) Mačke vide u mraku i zbog toga im noću sijaju oči.

5) Svaka mačka se rađa sa plavim očima, a kada poraste može promeniti boju očiju čak i u crno.

6) Mačke kao kućni ljubimci u proseku žive 15 godina, dok mačke koje žive na ulici prosečno dožive samo tri godine.

7) U svom životu mačke predu prosečno oko 10 hiljada sati, a zvuk koji proizvode pozitivno utiče na ljude i snižava krvni pritisak.

8) Mačka hranu može da žvaće samo gore i dole, za razliku od pasa i ljudi koji hranu mogu da žvaću i sa strane.

9) Kao što svaki čovek ima različiti otisak prsta, tako svaka mačka ima različiti otisak njuške.

10) Mačke u svom telu imaju 230 kostiju, dok čovek ima samo 206 kostiju.

Kada je pravo vreme za parenje mačaka?

Ne možete biti vlasnik mačke, u najboljem slučaju možete biti partneri.
– Sir Harry Swanson

Mačke polno sazrevaju u istom periodu odnosno razdoblju nebitno da li su u pitanju mužjaci ili ženke, i to je najčešće u šestom mesecu. Podeliću vam par saveta o tome kako bi trebalo da razmišljate pre nego što dođete do samog procesa parenja. Kako bi razmnožavanje bilo sigurno najbolje je sačekati da prođu tih šest meseci pa možda čak i koji mesec više (jer se neće promeniti ništa samo će bitdve-macei sigurno da će doći do oplođenja) pa tek onda upariti ljubimce. Moja preporuka je da ipak sačekate jer požurivanjem možete doći do neostvarivanja željenih rezultata. Mačka ima osam dojki što znači da može da ima i do osam malih mačića, i mačke su najčešće odlične majke tako da je najbolje da
ih odmah nakon što od omacivanja prođe 3-4 nedelje odnosno kada prekinu da sisaju odvojite od majke kako odvajanje ne bi teško palo mama maci. Iz čega proizilazi da bi najbolje bilo da razmenu mačića ugovorite pre samog omacivanja. Takođe, najbolje bi bilo da dobro proverite osobe sa kojima želite da ostvarite parenje vaših ljubimaca i utvrdite odmah kome će male mace otići ili kako ćete ih podeliti,kao i to da li su njihovi ljubimci sa kojima treba da uparite veše dobro očuvani. Nema potrebe za nikakvom žurbom, ova aplikacija vam dosta proširuje vaše vidike tako da možete da kontaktirate sa više osoba u isto vreme koji imaju istu rasu ljubimca kao i vi. Preporučujem vam da uvek odaberete onu osobu koja vam je najbliža. Ukoliko je nemoguće baš naći osobu iz vašeg grada, onda stupite u kontakt i ugovorite parenje sa osobom koja je iz grada najbližem vašem.

Na ovom sajtu ću takođe povremeno pisati i o ishrani i nekim drugim preparatima koji su veoma zdravi i lepo utiču na razvoj vaših kućnih ljubimaca, i davaću odgovore na sva pitanja koja vas interesuju, vezana za ovu aplikaciju i vezana za samo razmnožavanje vaših ljubimaca, koja možete postaviti u kartici kontakt ostavljajući vaše lične podatke (koji su u potpunosti bezbedni) a odmah ispod ispišete poruku ili pitanje.

Kada je pravo vreme za parenje pasa?

“Moj cilj u životu je da budem onoliko dobar koliko moj pas misli da jesam.”

Kažu da je pas čovekov najbolji prijatelj, pa zašto onda da i mi njima ne budemo najbolji prijatelji? Priuštite vašem psu najbolju negu, baš onakvu kakvu zaslužuje i potrudite se da i njemu bude lepo makar upola od onoga kako je vama lepo sa njima…

U zavisnosti koja vrsta rase i pol pasa je u pitanju polna zrelost se javlja negde između šestog i devetog meseca. Prvo sazrevaju mužjaci i to negde u šestom mesecu, a ženke sazrevaju kasnije i to je negde u  devetom mesecu.  Podeliću vam par saveta o tome kako bi trebalopetopedija-polna-zrelost-3 da razmišljate pre nego što dođete do samog procesa parenja. Kako bi razmnožavanje bilo sigurno najbolje je sačekati da prođu tih devet meseci pa možda čak i koji mesec više (jer se neće promeniti ništa samo će biti sigurno da će doći do oplođenja) pa tek onda upariti ljubimce. Moja preporuka je da ipak sačekate jer požurivanjem možete doći do neostvarivanja željenih rezultata. Takođe, najbolje bi bilo da dobro proverite osobe sa kojima želite da ostvarite parenje vaših ljubimaca, i to da li su njihovi ljubimci dobro očuvani. Nema potrebe za nikakvom žurbom, ova aplikacija vam dosta proširuje vaše vidike tako da možete da kontaktirate sa više osoba u isto vreme koji imaju istu rasu ljubimca kao i vi. Preporučujem vam da uvek odaberete onu osobu koja vam je najbliža. Ukoliko je nemoguće baš naći osobu iz vašeg grada odnosno na mreži nisu prijavljene osobe sa istom vrstom rasa, ili možda jesu ali je pol vaših ljubimaca isti onda je najbolje to odraditi sa osobom koja živi u gradu blizu vašeg.

Na ovom sajtu ću takođe povremeno pisati i o ishrani i nekim drugim preparatima koji su veoma zdravi i lepo utiču na razvoj vaših kućnih ljubimaca, i davaću odgovore na sva pitanja koja vas interesuju, vezana za ovu aplikaciju i vezana za samo razmnožavanje vaših ljubimaca, koja možete postaviti u kartici kontakt ostavljajući vaše lične podatke (koji su u potpunosti bezbedni) a odmah ispod ispišete poruku ili pitanje.

Kolko mi je dosadno u školi?

Često mi roditelji postave pitanje kada se vratim iz škole kako je bilo. Uvek im odgovorim da je bilo dobro, lepo. Odgovorim a da mi pritom ni ne prođe kroz glavu kako je zaista bilo u školi. Često se osećam čudno i različito jer ja zapravo volim školu. Volim druženje i ono tračarenje po odmorima. Skoro sve osobe sa kojima se družim i sa kime sa bliska ili idu u moje odeljenje ili su u nekom od susednih. Najveće druženje je zapravo ovde. Ne moramo da se dogovoramo kada i gde ćemo se naći jer se uvek zna vreme kada svi moramo da se nacrtamo u školi.

Da budem iskrena, kada kažem da volim školu hoću da kažem da volim odmore u školi i osobe koje u ovu školu idu. Međutim, kada su u pitanju časovi tu ne mogu da kažem da mi je uvek bajno i zanimljivo. Često sto puta pipnem telefon samo da bih videla kada će da zvoni, a čudno je što su to najčešće isti časovi ili časovi koje predaje isti profesor. Mnogo puta se desi da sama sebi kažem “ma zabatali ovo, učiću iz knjige kući sama”. Roditelji su ti koji “smaraju” da moram da pratim nastavu i da će mi biti lakše, a ne shvataju da to nije uvek tako. Više puta mi se desilo da lakše sama naučim gradivo kući bez objašnjenja nego da samu sebe bunim slušajući predavanja nekih profesora koji stalno vrte jedno te isto, i onda izgube više od pola časa na prvu rečenicu prve lekcije da ne stignu da je završe do kraja i onda ide opet ono kod kuće pročitajte ostalo. Pa zašto onda ne bih kod kuće pročitala sve? Opet se vraćamo na isto – smor. Dosadno mi je.

zvono.jpg

Dakle, kada bi se u školu išlo bez odmora i da je svako uvek sam za sebe moj odgovor na to koliko mi je dosadno u školi bi bio:

dova_ruke_rasirene1_big

Takođe jedan od lepših delova u školi mi je deo kada treba da se jede. Ja mnogo volim da jedem. I ovde ima tako mnogo odmora koji mogu da se iskoriste da odeš do prodavnice i kupiš da jedeš. Slatkiši su moj način preživljavanja u školi. I koliko god da mogu da jedem kući nekako je u školi to najslađe.

02e37e6f44b220beb06c5d41c92e6610

Sreda ujutru

Kada je tmurna kiša zamaglila moje prozore i kapljice koje glasno lupaju naterale me da otvorim oči krenula sam u neobično običan dan. Uspavala sam se za školu, po ko zna koji put i brzim korakom za 10 minuta stigla na već uveliko počeli prvi čas.

kisa

Sada sedim na ovoj stolici u toplom kabinetu i radim stvari za koje sam još juče znala da ću sada raditi ali se upravo sve oko menja. Svaka sreda je drugačija, a trebala bi da bude ista. Razmišljam, hoću li sledeće srede trčati ovako od ranog jutra i hoću li i sledećeg utorka leći kasno jer je Zoran dao domaći da se radi a ja sve moram poslednjeg dana? Ili će možda sledeća sreda biti sunčana, ili će možda krovovi biti prekriveni snegom? I čak i da bude sunčano ili bude snega hoću li u krevet leći nasmejana ili ljuta?

Postavljam sebi hiljadu pitanja svake noći, iako znam da moram da sačekam jutro da donese odogovore. Sreda je donela mnoge. Četvrtak će još više. A ja jedva čekam petak, jer samo on ne postavlja pitanja i ne moraš da razmišljaš o odgovorima.

Sreda ujutru, ja u školi, isto kao i svake srede. A opet tako potpuno neobično običan dan.

em