Sreda ujutru

Kada je tmurna kiša zamaglila moje prozore i kapljice koje glasno lupaju naterale me da otvorim oči krenula sam u neobično običan dan. Uspavala sam se za školu, po ko zna koji put i brzim korakom za 10 minuta stigla na već uveliko počeli prvi čas.

kisa

Sada sedim na ovoj stolici u toplom kabinetu i radim stvari za koje sam još juče znala da ću sada raditi ali se upravo sve oko menja. Svaka sreda je drugačija, a trebala bi da bude ista. Razmišljam, hoću li sledeće srede trčati ovako od ranog jutra i hoću li i sledećeg utorka leći kasno jer je Zoran dao domaći da se radi a ja sve moram poslednjeg dana? Ili će možda sledeća sreda biti sunčana, ili će možda krovovi biti prekriveni snegom? I čak i da bude sunčano ili bude snega hoću li u krevet leći nasmejana ili ljuta?

Postavljam sebi hiljadu pitanja svake noći, iako znam da moram da sačekam jutro da donese odogovore. Sreda je donela mnoge. Četvrtak će još više. A ja jedva čekam petak, jer samo on ne postavlja pitanja i ne moraš da razmišljaš o odgovorima.

Sreda ujutru, ja u školi, isto kao i svake srede. A opet tako potpuno neobično običan dan.

em

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s